Винча поново отворена

Стална поставка на Археолошком локалитету Бело брдо у Винчи поново је отворена за посету, од уторка 17. септембра. Радови на санацији крова су завршени и поставка је враћена на старо место. Посетиоци ће моћи да обиђу локалитет и погледају поставку у устаљеним терминима.

Локалитет и поставка ће бити отворени до краја октобра, односно и дуже ако временске прилике то буду дозвољавале, а након тога датума биће могуће групне посете по најави.

Археолошки локалитет Бело брдо у Винчи
Бело брдо 17
011/8065-334 и 060/500-51-87

Лоше вести: "Летње радно време Археолошког локалитета у Винчи"

     "Стална музејска поставка на Археолошком локалитету Бело брдо у Винчи због прокишњавања крова неће се отворити у планираном летњем термину 1. априла 2013. године.

     У сарадњи са Секретаријатом за културу града Београда, Музеј града Београда је покренуо поступак јавне набавке за санацију крова. Како поступак још увек није завршен, нисмо у могућности да поставку отворимо за посету према планираном распореду.

     Јавност ће путем средстава јавног информисања и на сајту Музеја града Београда и Града Београда бити обавештена о времену поновног отварања поставке.

     У међувремену вас позивамо да посетите сталне поставке Музеја града Београда у Конаку кнегиње Љубице, Музеју Иве Андрића, Музеју Паје Јовановића, Музеју Јована Цвијића, Музеју бањичког логора и Легату икона Секулић.

Све информације о радном времену музеја у саставу могу се пронаћи на веб сајту Музеја.

Добродошли у Музеј града Београда!"

                                                               Извор: Музеј града Београда

Анкета "Трагови неолитског доба на тлу данашњег престоног града"

Поштовани,
     Замолили бисмо Вас да одвојите мало времена и попуните анкету о археолошком локалитету који се налази на подручју Београда. Ваше мишљење нам је веома важно, како бисмо заокружили наш пројекат. Унапред хвала!
                    
                                                    АНКЕТА


.

У шетњи са дамама из неолитске Винче

У шетњи са дамама из неолитске Винче

        У периоду од 21. до 24. фебруара 2013. године, одржан је  35. Међународни сајам туризма у Београду. Од тада, прошла је једна седмица, сасвим довољно времена да посетиоци сајма поређају своје утиске од најупечатљивијих до најслабијих, да учесници уврсте стечене контакте међу важне, а постигнуте резултате показаће само време.

Овогодишњи сајам туризма протекао је у готово празничној атмосфери. Жамор веселих лица, разнолика музика на сваком кораку, знани мириси домаће кухиње мешали су се са егзотичним мирисима страних, непознатих јела, а, све ово је допринело употпуњавању постојеће туристичке понуде. Хале су изгледале као једна огромна позоришна сцена на којој су се сва четири дана непрестано смењивали: римљани, средњовековни витезови, краљица Јелена Анжујска, чувени српски писци, цар Константин, гусари, Индијанке, кловнови... У шаренилу калеидоскопа, пажљивом посматрачу, поред свих живописних ликова, нису могле промаћи лепе неолитске Винчанке.

Чланови удружења „Млади за туризам“ представили су своје досадашње резултате на штанду у оквиру понуде Привредне коморе Београда. Окосницу њиховог учешћа на сајму туризма представљао је програм „Винчанке – даме неолита“ у оквиру акције „Спасимо Винчу, сачувајмо историју“. Програм који је имао за циљ да пробуди Винчу из вишемиленијумског сна је био састављен из пет елемента: презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи, шетња девојака у хањинама које су дочаравале одећу из неолитског периода Винче, наградна игра, анкета „Колико познајете Винчу“, и дељење памфлета о археолошком налазишту.

Стога, ово је главни повод за представљање четири врло успешне девојке које су замишљени програм спровеле у дело. Светлана Цеца Ристановић, апсолвент Високе туристичке школе,  осмислила је и сашила хаљине. Цецина два модела понеле су: Тамара Грујичић, дипломирани географ, Ана Симић, дипломирани туризмолог, обе су завршиле Географски факултет у Београду, и Даша Денда, студент треће године на Високој туристичкој школи.

*Цецо, сашила си хаљине које су привукле пажњу на протеклом сајму туризма. Да ли кројење можемо да уврстимо у један од твојих хобија и када си открила ту своју креативну страну?

Цеца: Заправо, мој хоби је шивење, а ту љубав је од малих ногу у мени неговала мама. Одувек сам се дивила особама које имају таленат да својим рукама направе нешто. Данас се у „ери менаџера“ такав рад мало цени и остаје у сфери хобија. Како сам одрастала, тако ме је све више фасцинирало прављење одеће по мери, тејлр мејд (tailor made). Самоука сам, за сада се „ослањам“ на модне часописе, али гајим наду да ћу ускоро моћи да кројим у потпуности самостално. Креативност је енергија у самом човеку која се негује и разоткрива током целог живота. Не каже се узалуд да неко има осећај или смисао за лепо.

      *Такође си сама скицирала моделе. Како је уопште настала идеја и одакле си црпла инспирацију за твоје виђење одеће, коју су у далекој прошлости носили припадници винчанске културе?

Цеца: Допала ми се идеја удружења „Млади за туризам“ о изради одеће, тј. изнети на светлост дана делић живота из давне прошлости. Прва и основна инспирација су биле неолитске фигурине са локалитета Бело брдо, Винча. Посматрала сам њихове слике и сећала се приповедања кустоса Драгана Јанковића. Онда је прорадила машта...

      *Као логичан след ствари, настала су ова два предивна модела (које можете видети на сликама), да ли можеш да их опишеш? Свакако, требало би да се спомене, да на пронађеним фигуринама, виде се препознатљиви детаљи које си задржала на својим креацијама, као што је ве изрез (V), реци нам, колико су ти од помоћи биле фотографије споменутих фигурина?

Цеца: Држала сам се основних принципа – карактеристичан „ве“ изрез око врата, одећа из трака и заступљеност црвене боје. Међутим, доза бојазни је била стално присутна, како урадити одећу налик оној од пре 5.500 хиљада година, (при томе нема поузданих података како је стварно изгледала), а да се не скрене у кич и неозбиљност? Да не спомињем чињеницу, која је лебдела у ваздуху, да ће таква одећа бити премијерно приказана широком аудиторијуму, какав је сајам туризма у Београду. Било је доста скицирања у оловци и наравно, увек усмерен поглед на слике фигурина. Направила сам укупно по три женске и три мушке комбинације, а чланови „Млади за туризам“ су потом гласали за оне које ћу израдити. Због недостатка времена за реализацију, па и средстава, одлучили смо се за два женска костима. Први је окер хаљина, мало испод колена са већим „ве“ изрезом око врата. Моја идеја су биле уметнуте вертикалне траке црвене боје у доњем делу хаљине. То је имало за циљ да разбије монотонију кроја, а покаже креативност неолитских креатора, да их тако назовем. Друга хаљина је по дизајну пресликана са једне винчанске фигурине. Мени је одавала утисак да се ради о мушкој одећи због грубих црта и скромне декорације, али прилагодила сам је женском стасу – шила сам мало изнад колена, благо струкирала, пратећи линију тела. У предњем делу су косе траке црног и црвеног лана док је полеђина само у црној боји. Додала сам као детаље каишеве и траке за косу. Ови модели израђени су од ланеног платна. Користила сам црвену, окер и црну боју.

      *Када си сашила моделе, какви су били утисци људи из твог окружења, а како ти се чинила реакција девојака које су носиле твоје моделе?

Цеца: Када сте у фазама израде околина нема представу какав је коначни продукт вашег рада и посматра само фрагменте. У мом случају ти „фрагменти“ су били делови материјала са ознакама начињеним кројачком кредом. Није било занимљиво уопште. Све до момента када је део по део почео да се уклапа један са другим. Чак и девојке, које ће носити костиме, су имале дозу неповерења, или пре да кажем нестрпљења. Већ након прве пробе ствари су долазиле на своје. Сваку хаљину сам поставила на кројачку лутку и тада је жири, првенствено укућани, дао прве позитивне оцене. Допало се људима, што мене посебно радује.

      *Сада је куцнуо час да из прве руке сазнамо утиске три даме од Винче. Које су вам мисли пролазиле кроз главу док сте на сајму туризма носиле моделе? Опишите нам какав је осећај шетати сајмом као Винчанка?

Ана: Осећај је ванвременски јер радиш нешто добро за културу своје земље, упознајеш колеге и посетиоце на сајму са светским значајем Винче.

Тамара: Са правом постоји она страна изрека „одело чини човека“, једноставно, на неки начин стопите се са оним ликом кога представљате. Осећала сам се као права Лејди од Винче!

      *Дашо, с обзиром да си се сасвим случајно обрела у улози Винчанке, да ли можеш да нам објасниш како је дошло до тога и да ли си размишљала дуго пре него што си прихватила ту улогу?

Даша: Мики ме се досетио (прим. аут. Мирослав Милошевић, ПР „Млади за туризам“), и питао да ли хоћу да се прошетам као Винчанка, вече пред сајам. Размислила сам на тренутак и рекох себи: „Зашто да не!“. За хаљину сам очекивала да ће бити ужа, јер је Мики то нагласио када смо се чули, и плашила сам се да ли ћу успети да се увучем...али када сам је пробала, била је доста шира, тако да ми је лакнуло!

      *Како су реаговали на вашу појаву посетиоци сајма туризма? Да ли су вас питали из ког историјског периода долазите?

Тамара: Једна девојчица је мој најпозитивнији утисак са сајма и моју одору Винчанке. Наиме, девојчица је, видевши ме, узбуђено повукла маму за руку и повикала: „Мама, мама, ево је још једна принцеза!“. Нема сумње да су неолитске Винчанке биле праве принцезе!

Даша: Стекла сам утисак да већина људи није могла да претпостави из ког периода долазим. Један од коментара је био да сам Египћанка.

Ана: Није било неких специфичних реакција на моју појаву, али је било интересантних конотација на флајер археолошког налазишта Винча, који смо добили од Музеја града Београда. Конкретно, биле су позитивне реакције на штанду Македоније, они нису уопште били упућени да је локалитет крајем прошле године поново „прорадио“. С друге стране, мени је било посебно драго да неки страни држављани имају сазнања о нашем археолошком благу.

      *Шта мислиш Цецо, да ли би постојала потражња за оваквим моделима на постојећем модном тржишту? Можда је у најави нека модна линија са твојим именом?

Цеца: Потражња за винчанским хаљинама? Хм! Можда би и било заинтересованих. Хаљине од природног материјала као што је лан (зна се да је то материјал погодан за израду летње одеће и да штити од сунца), једноставног кроја, без истицања струка и балго обореним рукавима што даје могућност да их носе и жене нестандардних величина, и труднице у првим месецима трудноће. Мислим да би било интересантно. Боје би се могле проширити на браон, зелену, плаву и белу. То би била летња колекција хаљина, сведених боја у комбинацији са класичним шеширима – „Неолитска дама“. Други варијетет би биле хаљине за млађе девојке, где би боје однеле примат. Све је могуће.

Даша: С обзиром на то да су сличне хаљине носиле праисторијске даме, одлично је дизајнирана и чак се уклапа у данашње време. Крој је класичан, минималистички...за неко летње време таман. Носила бих поново ову хаљину, само мало краћу и ужу верзију, са адекватним накитом. Изгледа некако бохемијски!

*Тамара, спомињали смо већ анкету „Колико познајете Винчу“, какав је био одзив посетилаца на сајму туризма што се тиче попуњавања анкете?

Тамара: Што се тиче саме анкете, одзив је био добар, ја сам лично задовољна, али је она рађена само један дан. Нажалост, немам информацију о томе колико је анкетних листића одштампано, а колико је попуњено.

*Ана, познато је да си остварила активну сарадњу са кустосом Драганом Јанковићем, како је дошло до ваше сарадње? Могла би да нам кажеш и како си се заинтересовала за Винчу? 

Ана: Са Драганом сарађујем доста дуго. Први пут сам била у Винчи пре неких седам година са другарицом и са великим утиском вратила сам се кући. Кустос Драган Јанковић помогао ми је око података за матурски рад који сам радила на тему Винче. И тада су имали проблема. Покушала сам да помогнем својим позивима упућеним надлежним институцијама, али то се завршило без већих резултата. Након уласка у „Млади за туризам“, уз помоћ председника удружења Владимира Крстовића, успела сам да покренем људе и екипу у самом удружењу који ће ми касније помоћи. Винча ме је толико обузела да сам и на факултету писала семинарски рад на ту тему. Више од две године локалитет Бело брдо био је затворен за посетиоце. Дошла сам на идеју да организујем излет у Радмиловац и Винчу за 12 храбрих људи, који су се борили са блатом и кишом како би стигли на одредиште. Доказ да се нису покајали, говори чињеница да сви они причају о Винчи и указују на проблеме. Све се покренуло са мртве тачке. Захвалност дугујем и колегама из других удружења који су ми прискочили у помоћ, Јелени Симић, „Лас хентес“ из Панчева и Зорану Митровићу, „Еко фан камп“ из Крагујевца. Касније смо покренули блог „Спасимо Винчу, сачувајмо историју“, потом онлајн петицију за поновно отварање локалитета и учествовали у гласању за „Место које волим“. Убрзо је направљен још један излет, на којем је било три пута више људи него претходни пут, и тако је кренула да се шири прича.

*Намеће се питање, који је ваш мотив укључивања у целу ову причу око спашавања и промовисања археолошког налазишта Бело брдо у Винчи?

Ана: Већина људи не зна ништа о Винчи, изузев депоније и нуклеарног института, а наш циљ је да се то промени, поготову у свести надлежних органа. На лето планирамо бројне акције, али за сада нећу ништа да откривам.

 Даша: Волим акције и радионице оваквог типа, као и људе који су вољни да се ангажују за праве вредности. Заједнички рад са члановима овог удружења посебно ми је драг. За сваку наредну акцију око спасавања Винче одазваћу се без оклевања!

Цеца: Мој мотив приласку овој акцији је енергија младих људи из удружења „Млади за туризам“ која је „заразна“, народски речено. Винча је део мог белог града. Она је златна, а моји суграђани ипак то не виде, јер нико, већ дуго, није обрисао прашину са ње. Треба времена, рада и труда да заблиста...и то ће доћи.

Тамара: У акцију „Спасимо Винчу, сачувајмо историју“ укључила сам се након једног састанка коме сам присуствовала. Допала ми се јако идеја, али сам са друге стране, била испровоцирана чињеницом да је једна таква вредност остављена да, практично, нестане немаром оних који су дужни да је чувају.

Интервју приводимо крају Тамариним речима: „Лејди од Винче Вам се клања!“

  

Олгица  Живковић

Наградна игра

   Извлачење добитника наше наградне игре ће бити у недељу у 14h на штанду "Млади за туризам"  у оквиру Привредне коморе Београда! Добитници ће бити обавештени и путем фејсбук профила!

                                 Наградна игра!

Ако будете посетили Сајам туризма у Београду  у периоду 21-24. фебруара 2013., имаћете  прилику да видите како су се неолитске Винчанке облачиле, лепе волонтерке НВО "Млади за туризам" биће обучене по њиховој последњој моди!

Квиз "Три неолитска корака и награда је твоја"

Три корака до награде

1. Сакупи најмање 80 бодова у квизу

2. Лајкуј ФБ страницу "Спасимо Винчу, сачувајмо историју"

3. Подели страницу на свом профилу

Спонзори  - www.turistickaorganizacija.beograd                                                                       Кану Авантуре - Обреновац
 

Три неолитска корака и награда је твоја » online quiz

Учествовањем у квизу, постали сте део акције "Спасимо Винчу, сачувајмо историју!".
Надамо се да смо Вас подстакли да размишљате о немерљивом значају овог локалитета.

ИЗВЛАЧЕЊЕ ДОБИТНИКА НАГРАДА, КОЈЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА, БИЋЕ ОДРЖАНА НА САЈМУ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ.
- ПРАТИТЕ БЛОГ И ФЕЈСБУК СТРАНИЦУ ЗА ДЕТАЉНИЈЕ ИНФОРМАЦИЈЕ
Учествовање у наградној игри су вам омогућили:
"Млади за туризам" - Београд и
"Еколошко удружење фанова кампова" - Крагујевац

Отворен археолошки локалитет!

Обавештавамо вас да је археолошки локалитет  Бело брдо у Винчи поново отворен за посетиоце, након три године. Отворен је свакодневно (осим понедељка) од априла до октобра, а  након тога  само за најављене групе.http://www.tob.rs/sr-lat/see_in.php?id=7624

Међутим, изложба је у дрвеној реновираној бараци из 197О-их, која и даље прокишњава.

Да ли је то добар однос према културном наслеђу?

Београд тајни - Винча

-Корачајући Београдом свакога дана додирујемо његову блиску и далеку историју али, идући својим путем, најчешће то не знамо.

-Дубоко испод београдких тргова и улица и видљивог живота мегалополиса и његове околине крију се тајни живот града који је више од 40  пута у својој прошлости нападан, опседан, рушен и поново градјен и наша историја.
После откривања тајни калемегданске тврдјаве и Ташмајдана, градских лагума и тајних фортификација, те тунела напуштених рудника на Авали, екипа Трага у четвртој емисији »Београд тајни« истражује  живот супериорне винчанске цивилизације
                                                                                                                    Извор - РТС 1

Aкцијa „Спасимо Винчу, сачувајмо историју“

Позивамо Вас да се са удружењем „Млади за туризам“ прикључите акцији спасавања Винче како бисмо заједно допринели очувању овог археолошког налазишта и отварању за нова истраживања и заинтересоване посетиоце.

Винча је затворена већ три године, није безбедна за посетиоце и тренутно нема услова да буде стављена на листу Унеско. Највећи проблеми су нерешени власнички односи са 16 домаћинстава која су

својим септичким јамама покренули клизиште и прете да униште једно од најзначајнијих сведочанства о развоју људске цивилизације. Барака, коју су добили осамдесетих година, и у којој су изложени експонати је потпуно оронула и није безбедна ни за експонате ни за посетиоце. Не постоји пожарни пут, а степенице којима се долази налазишта нису погодна за посете јер су сувише стрме...

O проблему Винче извештавали су многи медији:

РТС- http://www.youtube.com/watch?v=LpUvmBIAC2Y 

Б92- http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=1086&yyyy=2011&mm=06&nav_id=519030 

Вечерње новости- http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:390329-Vinca-Septicke-jame-na-antickom-nalazistu

Правда- http://www.pravda.rs/2011/07/28/dragan-jankovic-vinca-je-centar-urbane-civilizacije/

Схвативши значај који археолошко налазиште „Винча“ има за идентитет Београда, Србије и читаве Европе, удружење „Млади за туризам“ је одлучило да покрене акцију „Спасимо Винчу, сачувајмо историју“ и да у наредном периоду анимира и укључи ширу јавност и надлежне државне органе у решавање горућих проблема Винче.

У току године, иако је затворено налазиште, долази више странаца. Многи од њих искључиво долазе у Србију да би посетили ово налазиште, јер га доживљавају и као нешто лично и европско, као колевку модерне Европе. Није само Блиски Исток у то време имао градове, већ и Европа. А нас вечито уче да се дивимо туђим достигнућима и вредностима, а ово је наше наслеђе, и ми то заташкавамо и уништавамо.Тужно.

Свакодневни живот

     Анализирајући најдубљи слој ископина, археолози су закључили да су се први становници населили око 4480. године старе ере, када је старчевачка култура из средњег неолита прошла свој врхунац. Тадашњи Винчанци живели су у кућама елипсоидних основа за крововима од прућа и трске, док су касније оне попримале коцкастије облике. Ове нове грађевине биле су од дрвета и глине, а Винчанци су научили понешто и о нивелацији, изолацији и фарбању. У наредном периоду, од 4500. до 3800, када ова култура доживљава свој зенит, градили су и знатно веће куће од око педесет квадрата, које су се састојале од неколико просторија. У њима су се могли наћи столови, пећи, култни предмети, мангани и други намештај.

     

Винчанци су се бавили пољопривредом и сточарством. Највише су узгајани пшеница, јечам, просо, сочиво, грашак и лан, који је коришћен за добијање уља и израду тканина. Поред житарица које су узгајали, скупљали су купине и дивље грожђе, који су овде расли. Били су изузетно познати по томе што су сакупљали со. Узгајали су и домаће животиње попут свиња, коза и оваца, али су одлазили и у лов и риболов. Удице, харпуни и тегови за мреже који су пронађени говоре да су ловили велику рибу. 

     

Оруђе за рад правили су од кљова дивљих свиња и јеленских рогова, што је био додатни разлог за лов. За неке софистицираније алатке, попут изузетно оштрих сечива за српове, користили су опсидијан. Овај податак, наизглед неважан, заправо открива много значајнији податак. Наиме, будући да опсидијана, као и многих других добара пронађених на локалитету, у овим крајевима нема, може се закључити да су се Винчанци бавили трговином, као и да су имали добре суседске односе.

     

На конгресу археолога, одржаном у Ванкуверу 2008, међународни тим експерата презентовао је невероватне податке откривене годину дана раније – метал је у Европу дошао управо из Винче. Млада археолошкиња Миљана Радивојевић је на беловодском локалитету открила комад истопљеног бакра, што винчанску културу чини најнапреднијом заједницом Европе. Према њеним речима, пет грама бакра, колико је пронађено, било је довољно да докаже да се метал на Стари континет ширио из Србије.



Јако важни бројеви!

     Ако је судити по остацима Винчанских записа (по предметима који на себи имају записе) почевши од најстаријих који датирају из 5300. године пре нове ере, и ако се докаже да се у Винчи налази  писмо, онда је то  једно од најстаријих (ако не и најстарије) у свету.

1.  Сумерско пиктографско: 3100. пр.н.е.
2.  Египатско пиктографско 3000. пр.н.е.
3.  Акадско клинасто 2500. пр.н.е.
4.  Индијско пиктографско 2200. пр.н.е.
5.  Кретско линеарно 1800. пр.н.е.
6.  Семитско 1800. пр.н.е.
7.  Феничанско 1100. пр.н.е.
8.  Етрушчанско 900. пр.н.е.
9.  Копско 100. пр.н.е.

Истинита прича о Винчанима

Некада давно, пре 7500 година, на брдовитом Балкану, на обали Дунава,

 Живели су питоми  Винчани у једном неолитском граду...

Била је то једна од првих европских метропола високе културе становања, центар једне од најнапреднијих цивилизација тог доба.

Пребивали су у становима од тесаног дрвета,  малтерисаних данашњим најбољим еко-материјалима (блатом и плевом) и са подовима добре термо-изолације. Станови су имали по неколико широких просторија са камином. Они су били у низовима, исто оријентисани, и без окућнице.

Бавили су се развијеном  трговином. Долином Тамиша су ишли на Карпате по редак вулкански камен - опсидијан, који им је користио за прављење изузетно оштрих сечива (данас се опсидијан користи у хирургији за неке деликатне операције, јер не оставља ожиљак). Долином Болечице су ишли на Авалу, где су имали рудник цинабарита, а од те руде су добијали црвени прах. Црвена боја је хиљадама година представљала статусни симбол. У данашњу Тузлу су ишли по со, а у Солун по спондилус шкољку од које су правили наруквице, које када се поломе, постају новац.  

Накит од спондилус шкољке

Обесмислили су рат 

 Нису се бранили ни нападали две хиљаде година, јер нису нађени остаци фортификације, нити оружја. Свог суседа  `преко брда` сматрали су могућим пословним партнером, а не претњом - они су обесмислили рат. Достигли су највишу цивилизацијску вредност, за коју ми данас нисмо способни. 

Први модни дизајнери

 

Винчани су имали одећу од  фине тканине.  Изродили су  прве модне дизајнери .Не знамо како су се звали, али знамо да су измислили `V `изрез на одећи.

"V" изрез

Први керамички дизајнери

Керамика им је била првокласна, тај квалитет су тек доцније Римљани створили.  Нису стварали да само да нешто има сврху, већ да буде лепо. Тако су чиније различитих облика, са украшеним и извајаним поклопцима. Стварали су предмете који се у истом облику и данас користе (само се материјал променио), као што су игле, удице...

Поклопци амфора

Украшена амфора

Стандардизована производња

Границе винчанске цивилизације

На целом овом простору нађени су предмети као да их је једна рука правила, дакле Винчани су имали стандардизовану производњу. 

Прва метарлушка револуција у свету!

Широм овог простора, на неким местима се топио бакар у  време винчанског неолита, што је најнижа граница топљеног бакра у свету! Дакле, прва метарлушка револуција се десила баш на овим просторима.

Најстарије писмо на свету?!

Нешто су и пискарали, урезивали у керамику, пронађено је доста знакова. Оно што запрепашћује и буди пажњу свих археолога, јесте да ако се дешифрују ти многобројни знаци, онда  се овде крије најстарије писмо на свету, старије и од сумерског! 

Неки од знакова на керамици