Aкцијa „Спасимо Винчу, сачувајмо историју“

Позивамо Вас да се са удружењем „Млади за туризам“ прикључите акцији спасавања Винче како бисмо заједно допринели очувању овог археолошког налазишта и отварању за нова истраживања и заинтересоване посетиоце.

Винча је затворена већ три године, није безбедна за посетиоце и тренутно нема услова да буде стављена на листу Унеско. Највећи проблеми су нерешени власнички односи са 16 домаћинстава која су

својим септичким јамама покренули клизиште и прете да униште једно од најзначајнијих сведочанства о развоју људске цивилизације. Барака, коју су добили осамдесетих година, и у којој су изложени експонати је потпуно оронула и није безбедна ни за експонате ни за посетиоце. Не постоји пожарни пут, а степенице којима се долази налазишта нису погодна за посете јер су сувише стрме...

O проблему Винче извештавали су многи медији:

РТС- http://www.youtube.com/watch?v=LpUvmBIAC2Y 

Б92- http://www.b92.net/kultura/moj_ugao.php?nav_category=1086&yyyy=2011&mm=06&nav_id=519030 

Вечерње новости- http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:390329-Vinca-Septicke-jame-na-antickom-nalazistu

Правда- http://www.pravda.rs/2011/07/28/dragan-jankovic-vinca-je-centar-urbane-civilizacije/

Схвативши значај који археолошко налазиште „Винча“ има за идентитет Београда, Србије и читаве Европе, удружење „Млади за туризам“ је одлучило да покрене акцију „Спасимо Винчу, сачувајмо историју“ и да у наредном периоду анимира и укључи ширу јавност и надлежне државне органе у решавање горућих проблема Винче.

У току године, иако је затворено налазиште, долази више странаца. Многи од њих искључиво долазе у Србију да би посетили ово налазиште, јер га доживљавају и као нешто лично и европско, као колевку модерне Европе. Није само Блиски Исток у то време имао градове, већ и Европа. А нас вечито уче да се дивимо туђим достигнућима и вредностима, а ово је наше наслеђе, и ми то заташкавамо и уништавамо.Тужно.

Свакодневни живот

     Анализирајући најдубљи слој ископина, археолози су закључили да су се први становници населили око 4480. године старе ере, када је старчевачка култура из средњег неолита прошла свој врхунац. Тадашњи Винчанци живели су у кућама елипсоидних основа за крововима од прућа и трске, док су касније оне попримале коцкастије облике. Ове нове грађевине биле су од дрвета и глине, а Винчанци су научили понешто и о нивелацији, изолацији и фарбању. У наредном периоду, од 4500. до 3800, када ова култура доживљава свој зенит, градили су и знатно веће куће од око педесет квадрата, које су се састојале од неколико просторија. У њима су се могли наћи столови, пећи, култни предмети, мангани и други намештај.

     

Винчанци су се бавили пољопривредом и сточарством. Највише су узгајани пшеница, јечам, просо, сочиво, грашак и лан, који је коришћен за добијање уља и израду тканина. Поред житарица које су узгајали, скупљали су купине и дивље грожђе, који су овде расли. Били су изузетно познати по томе што су сакупљали со. Узгајали су и домаће животиње попут свиња, коза и оваца, али су одлазили и у лов и риболов. Удице, харпуни и тегови за мреже који су пронађени говоре да су ловили велику рибу. 

     

Оруђе за рад правили су од кљова дивљих свиња и јеленских рогова, што је био додатни разлог за лов. За неке софистицираније алатке, попут изузетно оштрих сечива за српове, користили су опсидијан. Овај податак, наизглед неважан, заправо открива много значајнији податак. Наиме, будући да опсидијана, као и многих других добара пронађених на локалитету, у овим крајевима нема, може се закључити да су се Винчанци бавили трговином, као и да су имали добре суседске односе.

     

На конгресу археолога, одржаном у Ванкуверу 2008, међународни тим експерата презентовао је невероватне податке откривене годину дана раније – метал је у Европу дошао управо из Винче. Млада археолошкиња Миљана Радивојевић је на беловодском локалитету открила комад истопљеног бакра, што винчанску културу чини најнапреднијом заједницом Европе. Према њеним речима, пет грама бакра, колико је пронађено, било је довољно да докаже да се метал на Стари континет ширио из Србије.



Јако важни бројеви!

     Ако је судити по остацима Винчанских записа (по предметима који на себи имају записе) почевши од најстаријих који датирају из 5300. године пре нове ере, и ако се докаже да се у Винчи налази  писмо, онда је то  једно од најстаријих (ако не и најстарије) у свету.

1.  Сумерско пиктографско: 3100. пр.н.е.
2.  Египатско пиктографско 3000. пр.н.е.
3.  Акадско клинасто 2500. пр.н.е.
4.  Индијско пиктографско 2200. пр.н.е.
5.  Кретско линеарно 1800. пр.н.е.
6.  Семитско 1800. пр.н.е.
7.  Феничанско 1100. пр.н.е.
8.  Етрушчанско 900. пр.н.е.
9.  Копско 100. пр.н.е.

Истинита прича о Винчанима

Некада давно, пре 7500 година, на брдовитом Балкану, на обали Дунава,

 Живели су питоми  Винчани у једном неолитском граду...

Била је то једна од првих европских метропола високе културе становања, центар једне од најнапреднијих цивилизација тог доба.

Пребивали су у становима од тесаног дрвета,  малтерисаних данашњим најбољим еко-материјалима (блатом и плевом) и са подовима добре термо-изолације. Станови су имали по неколико широких просторија са камином. Они су били у низовима, исто оријентисани, и без окућнице.

Бавили су се развијеном  трговином. Долином Тамиша су ишли на Карпате по редак вулкански камен - опсидијан, који им је користио за прављење изузетно оштрих сечива (данас се опсидијан користи у хирургији за неке деликатне операције, јер не оставља ожиљак). Долином Болечице су ишли на Авалу, где су имали рудник цинабарита, а од те руде су добијали црвени прах. Црвена боја је хиљадама година представљала статусни симбол. У данашњу Тузлу су ишли по со, а у Солун по спондилус шкољку од које су правили наруквице, које када се поломе, постају новац.  

Накит од спондилус шкољке

Обесмислили су рат 

 Нису се бранили ни нападали две хиљаде година, јер нису нађени остаци фортификације, нити оружја. Свог суседа  `преко брда` сматрали су могућим пословним партнером, а не претњом - они су обесмислили рат. Достигли су највишу цивилизацијску вредност, за коју ми данас нисмо способни. 

Први модни дизајнери

 

Винчани су имали одећу од  фине тканине.  Изродили су  прве модне дизајнери .Не знамо како су се звали, али знамо да су измислили `V `изрез на одећи.

"V" изрез

Први керамички дизајнери

Керамика им је била првокласна, тај квалитет су тек доцније Римљани створили.  Нису стварали да само да нешто има сврху, већ да буде лепо. Тако су чиније различитих облика, са украшеним и извајаним поклопцима. Стварали су предмете који се у истом облику и данас користе (само се материјал променио), као што су игле, удице...

Поклопци амфора

Украшена амфора

Стандардизована производња

Границе винчанске цивилизације

На целом овом простору нађени су предмети као да их је једна рука правила, дакле Винчани су имали стандардизовану производњу. 

Прва метарлушка револуција у свету!

Широм овог простора, на неким местима се топио бакар у  време винчанског неолита, што је најнижа граница топљеног бакра у свету! Дакле, прва метарлушка револуција се десила баш на овим просторима.

Најстарије писмо на свету?!

Нешто су и пискарали, урезивали у керамику, пронађено је доста знакова. Оно што запрепашћује и буди пажњу свих археолога, јесте да ако се дешифрују ти многобројни знаци, онда  се овде крије најстарије писмо на свету, старије и од сумерског! 

Неки од знакова на керамици