среда, 20. јун 2012.

Свакодневни живот


     Анализирајући најдубљи слој ископина, археолози су закључили да су се први становници населили око 4480. године старе ере, када је старчевачка култура из средњег неолита прошла свој врхунац. Тадашњи Винчанци живели су у кућама елипсоидних основа за крововима од прућа и трске, док су касније оне попримале коцкастије облике. Ове нове грађевине биле су од дрвета и глине, а Винчанци су научили понешто и о нивелацији, изолацији и фарбању. У наредном периоду, од 4500. до 3800, када ова култура доживљава свој зенит, градили су и знатно веће куће од око педесет квадрата, које су се састојале од неколико просторија. У њима су се могли наћи столови, пећи, култни предмети, мангани и други намештај.
     
Винчанци су се бавили пољопривредом и сточарством. Највише су узгајани пшеница, јечам, просо, сочиво, грашак и лан, који је коришћен за добијање уља и израду тканина. Поред житарица које су узгајали, скупљали су купине и дивље грожђе, који су овде расли. Били су изузетно познати по томе што су сакупљали со. Узгајали су и домаће животиње попут свиња, коза и оваца, али су одлазили и у лов и риболов. Удице, харпуни и тегови за мреже који су пронађени говоре да су ловили велику рибу. 
     
Оруђе за рад правили су од кљова дивљих свиња и јеленских рогова, што је био додатни разлог за лов. За неке софистицираније алатке, попут изузетно оштрих сечива за српове, користили су опсидијан. Овај податак, наизглед неважан, заправо открива много значајнији податак. Наиме, будући да опсидијана, као и многих других добара пронађених на локалитету, у овим крајевима нема, може се закључити да су се Винчанци бавили трговином, као и да су имали добре суседске односе.
     
На конгресу археолога, одржаном у Ванкуверу 2008, међународни тим експерата презентовао је невероватне податке откривене годину дана раније – метал је у Европу дошао управо из Винче. Млада археолошкиња Миљана Радивојевић је на беловодском локалитету открила комад истопљеног бакра, што винчанску културу чини најнапреднијом заједницом Европе. Према њеним речима, пет грама бакра, колико је пронађено, било је довољно да докаже да се метал на Стари континет ширио из Србије.


Нема коментара:

Постави коментар

:)