Истинита прича о Винчанима

Некада давно, пре 7500 година, на брдовитом Балкану, на обали Дунава,

 Живели су питоми  Винчани у једном неолитском граду...

Била је то једна од првих европских метропола високе културе становања, центар једне од најнапреднијих цивилизација тог доба.

Пребивали су у становима од тесаног дрвета,  малтерисаних данашњим најбољим еко-материјалима (блатом и плевом) и са подовима добре термо-изолације. Станови су имали по неколико широких просторија са камином. Они су били у низовима, исто оријентисани, и без окућнице.

Бавили су се развијеном  трговином. Долином Тамиша су ишли на Карпате по редак вулкански камен - опсидијан, који им је користио за прављење изузетно оштрих сечива (данас се опсидијан користи у хирургији за неке деликатне операције, јер не оставља ожиљак). Долином Болечице су ишли на Авалу, где су имали рудник цинабарита, а од те руде су добијали црвени прах. Црвена боја је хиљадама година представљала статусни симбол. У данашњу Тузлу су ишли по со, а у Солун по спондилус шкољку од које су правили наруквице, које када се поломе, постају новац.  

Накит од спондилус шкољке

Обесмислили су рат 

 Нису се бранили ни нападали две хиљаде година, јер нису нађени остаци фортификације, нити оружја. Свог суседа  `преко брда` сматрали су могућим пословним партнером, а не претњом - они су обесмислили рат. Достигли су највишу цивилизацијску вредност, за коју ми данас нисмо способни. 

Први модни дизајнери

 

Винчани су имали одећу од  фине тканине.  Изродили су  прве модне дизајнери .Не знамо како су се звали, али знамо да су измислили `V `изрез на одећи.

"V" изрез

Први керамички дизајнери

Керамика им је била првокласна, тај квалитет су тек доцније Римљани створили.  Нису стварали да само да нешто има сврху, већ да буде лепо. Тако су чиније различитих облика, са украшеним и извајаним поклопцима. Стварали су предмете који се у истом облику и данас користе (само се материјал променио), као што су игле, удице...

Поклопци амфора

Украшена амфора

Стандардизована производња

Границе винчанске цивилизације

На целом овом простору нађени су предмети као да их је једна рука правила, дакле Винчани су имали стандардизовану производњу. 

Прва метарлушка револуција у свету!

Широм овог простора, на неким местима се топио бакар у  време винчанског неолита, што је најнижа граница топљеног бакра у свету! Дакле, прва метарлушка револуција се десила баш на овим просторима.

Најстарије писмо на свету?!

Нешто су и пискарали, урезивали у керамику, пронађено је доста знакова. Оно што запрепашћује и буди пажњу свих археолога, јесте да ако се дешифрују ти многобројни знаци, онда  се овде крије најстарије писмо на свету, старије и од сумерског! 

Неки од знакова на керамици

Винча

   Винча је  центар винчанске културе, која представља млађенеолитску културу Европе (5500-3500 п.н.е), место које је у континуитету насељено више од 7000 година!
Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету и обухватала је територије данашње Србије, делове Румуније, Македоније и Босне и Херцеговине. У Винчи је настао један од првих градова у Европи. Винчани су имали стандардизовану производњу. Овде су се родили први модни и керамички дизјнери
Најстарији проналасци топљеног бакра на свету потичу са винчанског локалитета Беловоде у Источној Србији. То је цивилизација која је обесмислила рат.

А уколико се дешифрују урезани знакови на керамици, у Винчи се налази најстарије писмо на свету! 

Тај изузетан значај бледи пред оним што се затиче на самом локалитету. Локалитет је више година  затворен због клизишта које прети да сваког тренутка однесе нашу историју у Дунав. На локалитету се налази 16 домаћинстава са којим је држава у имовинско-власничком спору, а  која канализацијом свакодневно заливају 10m дебео археолошки слој земље. Осим тога, у близини се налази депонија и најмодерније складиште радиоактивног отпада у Европи (?!).

Очигледно је незаслужено третирање овог места, које је сврстано у "места од изузетног значаја". 

Ово место је од немерљивог значаја не само за идентитет Београда и Србије, већ и Европе. А може сваког тренутка да буде однешено у Дунав.

И онда ћемо постати један обичан балван без корена.  

И зато морамо да спасимо Винчу! Ако не урадимо то ми, можда селедеће генерације неће имати прилику за то!

 

Фигурина из Винче